Izvod iz obrazloženja:
Sadržinu autorskog prava čini skup ličnopravnih, moralnih ovlašćenja autora i imovinskopravnih ovlašćenja. Moralna, ličnopravna ovlašćenja imaju prvenstveno za cilj zaštitu imena i dela autora i njegov odnos sa samim delom, a koja prema Zakonu o autorskom i srodnim pravima (u daljem tekstu: Zakona) obuhvataju pravo parterniteta, pravo na naznačenje imena, pravo na objavljivanje, pravo na zaštitu integriteta dela, pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskorišćavanju dela (članovi 15, 16, 17, 18. Zakona)
Imovinskopravno ovlašćenja omogućavaju autoru pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela, kao i dela koje je nastalo preradom njegovom dela. Za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada ako zakonom ili ugovorom nije drukčije određeno kako je propisano članom 19. zakona. Imovinska prava autora obuhvataju pravo na umnožavanje dela, pravo stavljanja primeraka dela u promet, pravo davanja primeraka dela u zakup, pravo izvođenja, pravo predstavljanja, pravo prenošenja izvođenja ili predstavljanja, pravo emitovanja, pravo reemitovanja, pravo na javno saopštavanje, uključujući interaktivno činjenje dela dostupnim javnosti, pravo na prilagođavanje, aranžiranje i drugu izmenu dela, pravo javnog saopštavanja dela koje se emituje i pravo javnog saopštavanja dela sa nosača zvuka ili slike i zvuka što je regulisano odredbama Zakona od člana 20. do člana 33. zakona.
Autorska prava se prema svom dejstvu dele i na apsolutna (isključiva) i relativna (neisključiva) ovlašćenja autora.
Zakonom su propisana određena ograničenja autorskog prava, odnosno ograničenja autora u vršenju svog prava, tako što se omogućava drugim licima, da u određenim slučajevima, bez dozvole nosioca prava (i bez plaćanja naknade) koriste određena autorska dela. Zakon je odredbom člana 41. propisao opšti uslov za ograničenje autorskog prava tako da u slučajevima iskorišćavanja autorskog dela na osnovu odredaba ovog zakona o ograničenjima autorskog prava, moraju se navesti ime autora dela i izvor iz koga je delo preuzeto (izdavač dela, godina i mesto izdanja, časopis, novina, televizijska ili radio emisija gde je delo, odnosno odlomak dela izvorno objavljen ili neposredno preuzet i sl.). U svakom konkretnom slučaju, obim ograničenja isključivih prava ne sme biti u suprotnosti sa normalnim iskorišćavanjem dela, niti sme nerazumno vređati legitimne interese autora.
Ograničenje autorskog prava ide u pravcu omogućavanja drugim licima da mogu, pod zakonom propisanim uslovima, bez dozvole nosioca prava, pa čak i bez obaveza plaćanja naknade da koriste odnosno autorsko delo. Pojedina ograničenja propisana su zakonom odredbama člana 42-54.
Pitanje da li fotokopirnica vrši povredu imovinskog autorskog prava na taj način što je po nalogu naručioca, fizičkog lica, izvršila fotokopiranje udžbenika (knjige) na kojoj izdavač ima autorsko pravo, i uslugu naplatila odnosi se na ograničenje autorskog prava propisanih članom 46. zakona. Ovom odredbom data je mogućnost fizičkom licu da bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožava primerke objavljenog dela za lične nekomercijalne potrebe. Uslov za to je da ovako umnoženi primerci ne smeju biti stavljeni u promet, niti se mogu koristiti za bilo koji drugi oblik javnog saopštavanja dela.
Stavom 3. tačka 6. navedene odredbe propisano je da se odredba stava 1. ne odnosi na umnožavanje pisanih dela u obliku cele knjige, osim ako su primerci te knjige rasprodati najmanje dve godine. Znači da se ovo ograničenje ne odnosi na umnožavanje pisanih dela u obimu cele knjige osim u slučaju da su knjige rasprodate najmanje dve godine.
Iz navedenih odredaba se može zaključiti da kada se radi o tzv. „pravu na privatno kopiranje“ potrebno je utvrditi i razjasniti da li se kopiranje vrši za lične nekomercijalne potrebe fizičkog lica (zadovoljenje nekomercijalnih potreba fizičkog lica), da li su umnoženi primerci stavljeni u promet ili su korišćeni za neki drugi oblik javnog saopštavanja dela. Zatim, polazeći od opštih uslova propisanih članom 41. stav 2. zakona ispitati u svakom konkretnom slučaju da li se radi o normalnom iskorišćavanju dela (za sopstvene potrebe) i da li se time ne vređaju legitimni interesi autora.
Fotokopirnica, kao preduzetnička radnja obavlja delatnost pružanja usluga u oblasti fotokopiranja i umnožavanja i tačno je da sa naručiocem zasniva obligacionopravni odnos, te po njegovom nalogu umnožava – kopira tuđa autorska dela.
Međutim, ne može se prihvatiti ponuđeni odgovor da se radi samo o ugovoru o delu iz člana 600, da je fotokopiranje izvršeno u cilju ispunjenja ugovorne obaveze, po usmeno zaključenom ugovoru o delu, za koju mu naručilac plaća cenu, i da se stoga ne radi o fotokopiranju u komercijalne svrhe u većem broju primeraka i radi distribucije i prodaje, zbog čega bi fotokopirnica, kao ugovorna strana bila oslobođena odgovornosti. Fotokopirnice, koje se profesionalno bavi kopiranjem i umnožavanjem trebalo bi da znaju šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno fotokopirati, jer im je to osnovna delatnost, pa tako i da znaju da nije dozvoljeno fotokopiranje, odnosno umnožavanje pisanih dela u obliku cele knjige (osim ako su primerci te knjige rasprodati najmanje dve godine). Prema članu 204. zakona povredu autorskog ili srodnog prava predstavlja neovlašćeno vršenje bilo koje radnje koja je obuhvaćena isključivim pravima nosilaca autorskog ili srodnog prava, neplaćanje naknade propisane ovim zakonom ili ugovorom, kao i neizvršenje drugih obaveza prema nosiocu autorskog ili srodnog prava, propisanih ovim zakonom. To znači da i fotokopiranje autorskog dela izvršeno od strane fotokopirnice u obimu cele knjige (osim izuzetka da je knjiga rasprodata najmanje dve godine) koje je izvršila fotokopirnica predstavlja neovlašćeno vršenje radnje koja predstavlja povredu autorskog prava.
(Odgovori na pitanja privrednih sudova koji su utvrđeni na sednici Odeljenja za privredne sporove Privrednog apelacionog suda održanoj dana 7.11.2016. i 8.11.2016. godine i na sednici Odeljenja za privredne prestupe održanoj dana 10.11.2016. godine – Sudska praksa privrednih sudova – Bilten br. 4/2016)