Grad Beograd odgovoran je za štetu koju je tužiocu pričinio ujedom pas lutalica na teritoriji grada

Iz obrazloženja:

„Prvostepeni sud je na osnovu izvedenih dokaza koje je cenio u smislu člana 8. Zakona o parničnom postupku utvrdio da je tužilac dana 24.8.2010. godine zadobio povrede usled ujeda psa lutalice, u predelu desnog skočnog zgloba. Tuženi Grad Beograd je osporio postavljeni zahtev i istakao prigovor nedostatka pasivne legitimacije, obzirom da nije ni imalac, ni vlasnik opasne stvari, kao i da tužilac nije dokazao da je napadnut upravo od strane psa lutalice. Iz nalaza veštaka hirurga prvostepeni sud je utvrdio intenzitet i dužinu trajanja fizičkih bolova (tužilac je pretrpeo povredu koja se kvalifikuje kao laka telesna, a usled te povrede trpeo bol srednjeg intenziteta u trajanju od dva dana, te bol slabog intenziteta u trajanju od dve nedelje), a iz nalaza veštaka neuropsihijatra taj sud je utvrdio intenzitet i dužinu trajanja straha koji je tužilac pretrpeo (primarni strah jakog intenziteta je trpeo u vreme ujeda i 1-3 minuta nakon toga, dok je sekundarni strah srednjeg intenziteta trpeo oko 14 dana, kao i sekundarni strah slabog intenziteta u vidu plašnje, strepnje i bojazni). Imajući u vidu napred izneto prvostepeni sud je delimično usvojio postavljeni zahtev, nalazeći da tužiocu pripada pravo na naknadu štete na ime pretrpljenog straha, dok je odbio postavljeni zahtev na ime naknade štete za pretrpljene fizičke bolove, obzirom da intenzitet i dužina trajanja istih ne opravdavaju dosuđivanje naknade, pa je u smislu odredbe čl. 154. i 200, a u vezi člana 277. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO), odlučio kao u izreci pobijane presude.

Imajući u vidu napred izneto, pravilno je postupio prvostepeni sud kada je našao da je tuženi odgovoran da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu koju je pretrpeo na ime pretrpljenog straha, nalazeći da njegov intenzitet i dužina opravdava dosuđivanje naknade za taj vid nematerijalne štete i pravilno je taj sud na sporni odnos parničnih stranaka primenio materijalno pravo i to navedene odredbe ZOO, kada je odlučio kao u izreci pobijane presude.

Naime, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je u konkretnom slučaju Grad Beograd odgovoran za štetu koju je tužiocu pričinio pas lutalica na teritoriji grada, a po osnovu odgovornosti u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa, obzirom da isti preko svog izvođača (Veterinarske stanice) nije uklonio pse lutalice, na šta je bio u obavezi odredbom člana 2. Zakona o komunalnim delatnostima i člana 11. Zakona o zdravstvenoj zaštiti životinja, te činjenica da je tuženi poslove komunalne zoohigijene poverio određenoj službi – drugom pravnom licu, u konkretnom slučaju nije od uticaja na odgovornost istog.“

(Presuda Višeg suda u Beogradu, Gž. 2682/2014 od 14.5.2014. godine)

Next PostRead more articles