Одговорност због правних недостатака (обавеза заштите од евикције) прописана је одредбама чл. 508-515. Закона о облигационим односима и представља дужност продавца да обезбеди купцу као стицаоцу пуно и од трећих лица неометано коришћење права које је уговором на њега пренео.
За постојање поменуте одговорности без утицаја је да ли је продавац знао или није знао за постојање правних недостатака.
Према одредби чл. 510. истог закона последице од евикције су различите зависно од тога да ли се ради о потпуној (ако је ствар одузета од купца) или делимичној евикцији (ако је дошло до умањења или ограничења купчевог права).
Уколико се ради о потпуној евикцији уговор се раскида по самом закону, па у том случају купац има право да у сваком случају захтева од продавца да му врати плаћени износ цене, као и да му накнади претрпљену штету ако у време закључења уговора није знао за могућност да му ствар буде одузета, или да му стечено право буде смањено или ограничено (чл. 510. ст. 4. ЗОО). У случају реституције цене истом се настоји у имовини купца успоставити оно стање које је било пре закључења уговора, а то је износ тржишне цене у време доношења судске одлуке.
Дакле, основно право купца код потпуне евикције је враћање цене која се може одредити у висини износа тржишне цене у време пресуђења.
Изнети разлози упућују на закључак да је са гледишта правилне примене материјалног права – одредаба чл. 508-515. ЗОО – требало имати у виду да одговорност за правне недостатке у суштини употпуњује дејство купопродајног уговора као теретног правног посла, али се та одговорност, управо због тога, не може протезати на дуже време, јер би у противном штетно деловали на сигурност промета.
Из тих разлога одредбама чл. 515. поменутог закона одређени су кратки и строги рокови у којима купац може да тражи заштиту од евикције.
Прописани рокови су преклузивне природе те се њиховим пропуштањем гасе права купца по основу одговорности продавца за правне недостатке, па и право на враћање цене.
Како је тужилац претрпео потпуну евикцију, и како је тужбу против продавца поднео по истеку рокова о којима говоре одредбе чл. 515. ЗОО, закључује се да је због тога дошло до гашења његових права по основу одговорности туженог (продавца) за правне недостатке, па и до грађења права на враћање износа тржишне цене.
Изложени разлози руководили су овај суд да преиначи нижестепене пресуде и захтев тужиоца одбије.
Врховни суд Црне горе, Рев.117/95 од 07.12.1995