Iz obrazloženja:

„Odredbom člana 141. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 18/2016) propisano je da uvod rešenja sadrži naziv i adresu organa koji donosi rešenje i propis o njegovoj nadležnosti, broj i datum rešenja, lično ime ili naziv stranke i njenih zastupnika i njihovo prebivalište ili sedište i kratko naznačenje predmeta postupka. Stavom 4. istog člana propisano je da obrazloženje mora da bude razumljivo i da sadrži kratko izlaganje zahteva stranke, činjenično stanje i dokaze na osnovu kojih je ono utvrđeno, razloge koji su bili odlučujući kod ocene svakog dokaza, propise i razloge koji, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, upućuju na odluku iz dispozitiva i razloge zašto nije uvažen neki zahtev ili predlog.

Polazeći od navedene odredbe člana 141. stava 1. i 4. Zakona o opštem upravnom postupku, Upravni sud je ocenio da ožalbeno rešenje nije doneto u skladu sa zakonom. Ovo stoga što ožalbeno rešenje u uvodnom delu ne sadrži broj rešenja, lično ime ili naziv stranke, kao i kratko naznačenje predmeta postupka. Takođe, obrazloženje rešenja ne sadrži propise i razloge, koji s obzirom na utvrđeno činjenično stanje upućuju na odluku iz dispozitiv. Razlozi za donošenje ožalbenog rešenja, kao i pozivanje na propise, koje donosilac navodi tek u svom pismenom odgovoru na žalbu, a koji nisu dati u obrazloženju samog rešenja, pravno ne mogu biti od zanačaja za donošenje drugačije odluke suda.“

(Presuda Upravnog suda, 2Už 100/2017 od 26.12.2017. godine)