Iz obrazloženja:

„Na osnovu ovako potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je prvostepeni sud zaključio da tužilac, kao lice protiv koga je vođen krivični postupak i koji je pravnosnažnom presudom krivičnog suda oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, samo na osnovu činjenice da je krivični postupak vođen nema pravo za naknadu štete u smislu člana 200 Zakona o obligacionim odnosima za duševne bolove zbog povrede časti i ugleda nastale samim vođenjem krivičnog postupka.

Naime, i po oceni ovoga suda, u ovakvoj pravnoj situaciji nema osnova za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, jer samo pokretanje i vođenje sudskog postupka protiv nekog lica koji je okončan oslobađajućom presudom nije zakonom propisan kao osnov za naknadu ovog vida štete. Posebno jer se vođenje krivičnog postupka od strane nadležnog organa po odredbama ZKP, što je u konkretnom slučaj, ne može samo po sebi smatrati povredom časti i ugleda okrivljenog s obzirom da do njegovog okončanja važi pretpostavka nevinosti shodno članu 3 ZKP.“

(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž 1835/2014 od 11.6.2014. godine)