Izvod iz obrazloženja:
„Članom 74. stav 1. Zakona o parničnom postupku, ne propisujući uslove, zaista je predviđeno da stranka u postupku može da bude svako fizičko i pravno lice, ali to ne znači da stranka u postupku mogu biti isključivo fizička i pravna lica, s obzirom na sadržinu stavova 2. i 4. istog člana.
(…)
To ne isključuje da i druga lica budu stranka u parničnom postupku, jer je stavom 2. istog člana propisano da se posebnim propisom može odrediti ko osim fizičkih i pravnih lica može biti stranka u parničnom postupku. Takav poseban propis je na primer Zakon o stečaju koji u članu 136. predviđa da se posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, postupak stečaja obustavlja u odnosu na stečajnog dužnika, nastavlja u odnosu na stečajnu masu koju čini novac dobijen prodajom i imovina koja nije bila predmet procene, koja se registruje u registru stečajnih masa i koju zastupa stečajni upravnik. I članom 148. stav 3. istog zakona, u slučaju zaključenja stečaja pre okončanja svih parnica, propisano je da stečajnu masu čine izdvojena sredstva, da je zastupa stečajni upravnik, da se ista registruje. Iz toga proizlazi da stečajna masa, iako nema svojstvo ni fizičkog ni svojstvo pravnog lica, može biti stranka i u stečajnom postupku, ali i u parničnom postupku.“
(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž 7335/2016(1) od 17.11.2016. godine)