Izvod obrazloženja:

“Kod ovakvog stanja stvari nije jasno zbog čega za navedeni period tužilac ne bi imao pravo na naknadu štete, jer po odredbi člana 189. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, oštećenik ima pravo na naknadu obične štete tako i na naknadu izmakle koristi, a pri stavu 3. istog propisa pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se osnovano mogao očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Nejasno je zaključivanje prvostepenog suda da tužilac nema pravo na naknadu štete u vidu izgubljene zakupnine, jer mu do aprila 2003. godine, kada se tuženi iselio niko nije tražio izdavanje prizemnog dela kuće u zakup, niti bi taj prostor tužilac izdao u zakup.

Tužilac nije ni mogao da izdaje u zakup sporni poslovni prostor u tom periodu, upravo zbog toga što je tuženi bio držalac.

Po nalaženju Okružnog suda, za naknadu štete u vidu izmakle koristi zakon ne traži potpunu, apsolutnu, izvesnost o mogućnosti postojanja izmakle dobiti, već se govori o dobitku koji se osnovano mogao očekivati prema redovnom toku stvari.

U konkretnom slučaju, ako je tužilac tuženom izdao u zakup predmetni poslovni prostor, po redovnom toku stvari, proizlazi da je upravo tuženi onemogućio tužiocu izdavanje u zakup poslovnog prostora drugim licima u spornom periodu.