Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Sl. glasnik RS“, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010 – dalje: Zakon) uređuje pravo na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti u cilju ostvarenja i zaštite interesa javnosti da zna. Ovaj Zakon predstavlja značajan mehanizam za sprečavanje korupcije, zloupotreba, nesavesnog rada i neefikasnosti državnog aparata. Građani treba da budu upoznati sa radom državnih organa i subjekata kojima su poverena javna ovlašćenja, i da, kada primete nepravilnosti u radu državnih organa na njih ukažu i pozovu ih na odgovornost. Zato Zakon omogućava istraživačima, novinarima, ali i građanima u najširem smislu, da vrše nadzor nad organima javne vlasti.
Zakon definiše da je informacija od javnog značaja svaka informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, a koja je nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, bez obzira na to:
- da li je izvor informacije organ javne vlasti ili drugo lice,
- koji je nosač informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.) na kome se nalazi dokument koji sadrži informaciju,
- koji je datum nastanka informacije,
- koji je način saznavanja informacije,
- koja su druga slična svojstva informacije.
Zakon je predvideo listu organa koji su dužni da, na zahtev građana, dostave informacije, i to su:
- državni organ, teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave, kao i organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja;
- pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu državni organ.
Pravo na slobodan pristup informacijama podrazumeva da će Vam se informacija od javnog značaja učiniti dostupnom tako što će Vam se omogućiti:
- uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja,
- pravo na kopiju tog dokumenta,
- da na Vaš zahtev organ javne vlasti kopiju dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.
Informacije o radu organa javne vlasti se traže u formi zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Svaki zahtev treba da sadrži:
- naziv organa vlasti kome se zahtev upućuje;
- ime, prezime i adresu tražioca, odnosno sedište ako je tražilac pravno lice, kao i e- mail adresu ukoliko naznačite da želite da Vam informacije budu dostavljene elektronskom poštom;
- opis informacija koja se traže što preciznije navedeno, kao i druge podatke koji olakšavaju pronalaženje informacija.
Organ javne vlasti dužan je da Vam odgovori na zahtev u roku od 15 dana od dana primanja zahteva. Ukoliko Vam organ javne vlasti ne odgovori na upućen zahtev, odbije Vaš zahtev ili Vam ne dostavi u celosti tražene informacije, možete izjaviti žalbu Povereniku.
Izvor: Vebsajt Otvorena Vrata Pravosuđa, Kristina Kalajdžić -Partneri za demokratske promene, 28.01.2020.