Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018 i 95/2018) uređeno je pravo na podnošenje žalbe, pa je članom 141 propisano:

“Žalbu može podneti lice o čijim je pravima ili obavezama odlučeno u prvostepenom poreskom postupku i lice koje ima pravni interes.“

To faktički znači da bi, primera radi, u postupku za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava, pravo žalbu imao kako prodavac (kao lice o čijim pravima i obavezama se neposredno odlučuje u prvostepenom postupku), a isto tako i kupac, i to upravo kao lice koje kao sticalac apsolutnog prava ima status lica koje ima nesporan pravni interes za podnošenje žalbe na rešenje koje smatra pravno neodrživim u celosti ili delimično.