Najuobičenije radnje zlostavljanja na radu – mobinga
- ponižavanje
- zastrašivanje
- uvredljivo ponašanje u nameri da se individua ili kolektiv kazni ili zastraši
- neopravdano nametanje uslova rada
- ugrožavanje zdravlja
- izolovanje od drugih zaposlenih lica
- navođenje da pojedinac da otkaz ili da raskine ugovor
- ismejavanje
- uznemiravanje (seksualno, psihičko, verbalno)
Postoje dva tipa mobinga:
- mobing praznog stola – ne daju se poslovni zadaci kako bi se zaposlenom urušio integritet u radnom okruženju
- mobing punog stola – daje se neprimeren broj radnih zadataka. Zaposleni dobija kratke vremenske rokove za ispunjenje radnih zadataka.
Postoje i druge vrste zlostavljanja na radnom mestu (mobing), ali uvek je negde u osnovi potcenjivanje, obezvređivanje i omalovažavanje.
Postupak zaštite:
- Posredovanje kod poslodavca
- Podnošenje tužbe po Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu ako posredovanjeu firmi nije uspelo.
- ako se za mobing tereti direktor možete se obratiti direktno sudu bez postupka posredovanja.
Posrednik se može izabrati sa spiska posrednika koji se vodi kod poslodavca – u skladu sa kolektivnim ugovorom, odnosno kod organa, organizacije ili ustanove za posredovanje – u skladu sa zakonom.
Rok za podnošenje tužbe za mobing je šest meseci od poslednje sporne situacije.
U slučaju da je bilo posredovanja tužba se mora podneti u roku od 15 dana od prijema obaveštenje da posredovanje nije uspelo propalo, odnosno od prijema odluke o utvrđivanju odgovornosti prijavljenog kojom niste zadovoljni
Pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja, kao i učešće u tom postupku ne može da bude osnov za:
– stavljanje zaposlenog u nepovoljniji položaj u pogledu ostvarivanja prava i obaveza po osnovu rada,
– pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske, materijalne i druge odgovornosti zaposlenog,
– otkaz ugovora o radu, odnosno prestanak radnog ili drugog ugovornog odnosa po osnovu rada i proglašavanje zaposlenog viškom zaposlenih