Поштовани,

Министарство правде је на основу претходне сагласности Министарства финансије, сходно одредби чл. 156 ст. 2 Закона о државним слижбеницима, први пут након 2014. године, доставило половином 2021. године, кадровски план за правосуђе свим судовима у Републици Србији. На овај начин, правосудним огранима је омогућено да услед усвојеног кадровског плана, радно-правно на неодређено време збрину добар део особља које је годинама уназад у великом броју било ангажовано на одређено време.

Интересује ме да ли се приликом заснивања радног односа са државним службеницима на неодређено време у правосудним органима, примењују одредбе Закона о државним службеницима, и то одредба чл. 47, којом је предвиђено да се радно место може попунити када се кумулативно испуне два услова: да је радно место предвиђено Правилником и да се његово попуњавање уклапа у донесени кадровски план, или се упркос претходно испуњеним условима, запошљавање спроводи у оквиру лимита предвиђених одредбом чл. 27к Закона о буџетском систему?
Ово имајући у виду да је кадровски план за правосуђе одобрен од стране Министарства финансија, а самим тим је и исти условно речено филтриран од стране ресорског министарства, па би у конкретној ситуацији примена одредби Закона о буџетском систему у погледу запошљавања на неодређено време, учинила беспредментим и непримењивим кадровски план за правосуђе.

Одговор:

Поштовани, ради се о тематици која је вама и вашим колегама егзистенцијелно важна, па не бих да лицитирам и да дајем неке неозбиљне процене и одговоре, јер ми изнета тематика није позната, али ваше правно логицирање потпуно подржавам, и потпуно је основана сматрати да је ресорно министарство које је задужно за предлагање закона који регулише  буџетска питања, приликом сагласности министарству правде морало имати у виду и тај пропис и ту одредбу коју помињете ….