Sporazum o priznanju krivice ne može služiti kao dokaz u nekom drugom krivičnom ili uopšte drugom sudskom postupku.

Naime, sam sporazum predstavlja procesno tehničku mogućnost koju nadležno tužilaštvo nudi okrivljenom, te ako dođe do dogovora, dolazi i do sporazuma.

U slučaju da okrivljeni uđe u fazu pregovaranja o zaključenju sporazuma, a nakon toga odustane, takva pravna situacija ne može imati nikakve negativne posledice po okrivljeno lice.

Samim sporazumom okrivljeno lice priznaje izvršenje određenog krivičnog dela, i time jedino otvara mogućnost da bi se u nekom eventualnom narednom krivičnom postupku moglo konstatovati u pogledu ranije osuđivanosti da je isti osuđivan i za krivično delo za koje je zaključio sporazum.

Međutim, ako je prilikom izvršenja dela bilo više izvršilaca, a samo neki od njih zaključe sporazum, takva okolnost u formalno pravnom smislu neće uticati na položaj drugih okrivljenih koji nisu pristali da zaključe sporazum.