Poštovani, staratelj sam brata sa autizmom kome je proglašen invaliditet od 100%. Od početka starateljstva tražim dnevni boravak za njega, što je matični centar za socijalni rad neozbiljno shvatio. Oglušili su se o moje pismene molbe da nađu bilo koji dnevni boravak, samo da nije premašen kapacitet, i da nam ne treba usluga prevoza (ona postoji samo ako korisnik živi u istoj opštini). Probali su da me nateraju da potpišem nekakav ugovor da bih mogla da uđem na listu čekanja za boravak koji se navodno otvara za 2 godine u našoj opštini, o čemu sam obavestila svog advokata i zaštitnika građana. Tražila sam posle tih poziva da vidim ugovor, dali su mi IZJAVU o prihvatanju troškova prevoza kad brat krene u boravak,i prvi put posle skoro godinu dana su mi ugovorili sastanak u dnevnom boravku kojem zvanično pripadamo (pošto u našoj opštini nema). Nažalost, on je bio prepun. Zbog toga sam bila primorana da zovem i pišem svim dnevnim boravcima u Beogradu, što nije moj posao kao civila, i niko nije odgovorio. Jedino mi se javila rukovodilac dnevnog boravka u Novom Sadu,i objasnila mi da joj treba odobrenje Sekretarijata za soc. pitanja grada Beograda, da bi fakturu poslala njima. Nije bilo odgovora, dok nisam pisala kabinetu ministarstva rada, i navela profesore Medicinski fakulteta kao reference. Tek tad sam dobila mejl od gradske uprave, u kome kažu da neće da finansiraju dnevni boravak. Da li u mom slučaju ima osnova za tužbu protiv centra za soc. rad u našoj opštini, ili Grada Beograda, jer odbijaju mom bratu njegovo građansko pravo? Troškovi dnevnog boravka bi trebalo da su isti i po gradovima, a ja ne bih probala da konkuriše u Novom Sadu, da je bilo koji dnevni boravak u Beogradu (a kontaktirala sam samo one, kojima na sajtu piše da nije premašen kapacitet), hteo da nam izađe u susret. Izvinite na dugoj poruci, nadam se da je problem jasan.

Поштована, жао ми је због вашег проблема, али заиста нисам стручан за та питања тако да не могу никако да вам помогнем по том питању.