Advokat VUK VUKOVIĆ Beograd

Zašto pismena odbrana nije uvek dovoljna u prekršajnom postupku za odlučivanje (član 203)

Odredbama člana 203. Zakona o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016 i 98/2016) , regulisano je da okrivljeni može, ukoliko ne bude neposredno saslušan, dostaviti i pisanu odbranu sudu u odnosu na delo za koje se tereti.

Vrlo često se dešava u prekršajnom postupku, da se okrivljeni, iz raznih razloga, pa i iz namere da ne dolaze u sud, bilo zbog udaljenosti mesta stanovanja ili nekih drugih razloga, odluče na dostavljanje pisane odbrane sudu u kojoj iznose podatke za koje smatraju da su bitni u vezi prekršaja za koje se terete ili na svoj način opišu događaj koji je u vezi podnetog zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, u odnosu na obeležje prekršaja.

Međutim, vrlo često, subjektivno iznošenje i viđenje događaja koje im se stavlja na teret kao prekršaj, nije dovoljan sudu da bi pravilno odlučio o pravnoj stvari koja je predmet postupka, pa mora okrivljenog ponovo pozvati da se u postupku ponovo sasluša, izjasni na neke odlučne činjenice jer je to propustio da učini u svojoj odbrani, iz razloga što nije procenio da je to neophodno ili nije znao da to treba učiniti, a sud ima pravo da te okolnosti razjasni kako bi pravilno doneo odluku o kažnjavanju ili ne kažnjavanju okrivljenog u svakom konkretnom slučaju.

Vrlo često pisana odbrana nije dovoljna i iz razloga, što okrivljeni o sebi ne daje lične podatke koji su sudu neophodni radi odmeravanja kazne, kako olakšavajućih, tako i otežavajućih okolnosti iz razloga što dostavljanjem pisane odbrane, sudu nije poznato da li je okrivljeni zaposlen, kolika mu je plata, da li je izdržavalac porodice, da li je ranije kažnjavan ili nije (ukoliko nema tu evidenciju u spisima predmeta) ili mu nedostaju drugi podaci od kojih može zavisiti posebno odluka o kažnjavanju.

Takođe vrlo često, okrivljeni se ne izjasne na neku okolnost na koju se izjasnilo drugo lice u postupku, svedok ili ovlašćeno službeno lice ili oštećeno lice, pa je u tom slučaju neophodno izvesti i procesnu radnju suočenja okrivljenog sa tim licima ili saslušati okrivljenog na te okolnosti na koje ova druga lica ukazuju, a okrivljeni u svojoj pisanoj odbrani o tome nije ništa naveo.

Zbog toga je pisana odbrana nepouzdana u smislu da nije uvek dovoljna da bi se odlučilo u predmetu o prekršaju za koji se lice tereti, pa sud ima pravo da okrivljenog ponovo pozove radi saslušanja na posebne činjenice i okolnosti koje su od uticaja za odlučivanje u konačnoj odluci pri zaključenju glavne rasprave ili donošenja konačne odluke nakon prethodno utvrđenog činjeničnog stanja.

Zatvori meni